Српски стартап екосистем // Програми подршке за стартапе

Шта је стартап и на којим темљима почива његова дефиниција?
Једна, опште прихваћена дефиниција стартапа, која се користи на нивоу целог света, не постоји. Међутим, све оне које можете пронаћи на интернету или у другим изворима су међусобно сличне. Један од најпознатијих и најутицајнијих аутора у овој области, Ерик Рис, дефинише стартап као нову компанију која развија иновативне производе или услуге у потпуно неизвесном окружењу.

Држећи се његове дефиниције као темеља, додатно је ојачана додавањем четири стуба, у виду следећих важних информација:

• За стартап је кључно, са становишта смањења ризика, да га оснива тим људи (најмање двоје) како би успешно функционисао. Досадашња пракса је показала да је веома тешко за појединца да успешно развије један овакав бизнис.
• Стартапи су компаније, односно тимови који развијају иновативне производе, услуге или процесе. Управо је иновација оно што је важно за стартап, па у овом контексту иновација значи потпуно ново или знатно унапређено решење у односу на већ постојеће.
• Још једна важна карактеристика стартапа је креирање производа за глобално тржиште. То је посебно случај на малим тржиштима, попут нашег, које често нема капацитет ни за иницијалну валидацију идеје и производа.
• А оно што стартап значајно разликује од конвенционалних компанија или малих бизниса је потенцијал брзог раста (scaling). Овај раст је често изражен експоненцијалном кривом, где је маргинални трошак по сваком појединачном, новом производу готово занемарљив. То практично значи да је потенцијални раст продаје велики, а да га раст трошкова не прати у стопу.

Ове четири карактеристике се посебно односе на “digital” стартапе, тј. компаније које искључиво развијају софтверске производе на бази свих доступних технологија. Оне се често на свом путу развоја опредељују за прикупљање финансијских средстава од тзв. “Venture capital” фондова, тј. фондова предузетничког капитала.

Разлика између стартапа и иновативне компаније
Када говоримо о програмима подршке, никако не би требало да занемаримо иновативна мала и средња предузећа. Она се, у овом контексту, често баве развојем хардверских производа али и развојем производа који имају обе компоненте, хардвер и софтвер. Не тако често, појављују се и компаније чији производ је софтвер, али намењен искључиво за локално тржиште.

Оно што оваква предузећа разликује од стартапа је ограничен потенцијал раста и нешто комплекснији пут. За развој њихових производа, често су потребни додатни ресурси и улагања. Како би се произвела додатна јединица производа, потребно је ангажовати допунске људске и друге ресурсе, па је самим тим развој производа капитално веома интензиван. Све то маргинални трошак не чини занемарљивим, као што је случај код стартапа.

Постојање оваквих компанија је важно за сваку економију, јер представља кључни фактор за њен раст, базиран на знању. Баш због тога у овакве компаније треба такође, баш као и у стартапе, улагати и дати им ветар у леђа за даљи напредак.

---

Стартап заједница у Србији 2024.
Према јавно доступним подацима, али и на основу неколико истраживања, ове године долазимо до бројке од преко 700 стартапа у Србији. Они се налазе у различитим фазама развоја. Ако анализирамо број стартапа по секторима пословања, највише њих налазимо у: пољопривреди, медицини, гејмингу и сектору онлајн трговине.

Према подацима из Startup скенера за 2024. годину, чак 56% стартапа је основано између 2021. и 2023. године. То нам говори да је раст домаћег екосистема у просеку око 20% годишње, посматрајући број новоформираних стартапа, али и број новозапослених у њима. Само у прошлој години је у стартапима запослено преко 1350 нових људи.

А које су главне карактеристике оснивача?
Сваки трећи оснивач раније је већ учествовао у покретању барем једног стартапа. Већину чине мушкарци, старости између 30 и 39 година. Они су обично високо образовани и претходно радно искуство су стицали у корпорацијама. Ипак, треба истаћи да је Србија изнад европског просека по броју жена у оснивачким тимовима. Па тако чак две трећине свих стартапа у оснивачком тиму има бар једну жену.

Како би оснивачима био олакшан посао, током процеса оснивања и развоја стартапа, ту су програми подршке. У њима они могу добити драгоцене савете који ће им помоћи да пут од идеје до реализације прођу што лакше и успешније.
Сваки програм има своју методологију рада, време трајања и начин на који пружа подршку тимовима.

---

Шта је заједничко овим програмима подршке?
Готово сви програми подршке, који ће у наставку бити наведени и укратко објашњени, креирани су и фокусирани на обе категорије – како на иновативне компаније, тако и на стартапе.

Но, пре него што започнемо анализу програма, распоређених према фазама развоја стартапа, важно је да поменемо заједничке карактеристике ових програма. Поред тога ћемо поново завирити у Startup скенер како бисмо видели статистику о учешћу броја стартапа који се налазе у овим фазама.

У овом извештају из 2024. сазнајемо да је чак 78,1% стартапа учествовало у програмима подршке који су у свом пакету вредности понудили грантове (бесповратна финансијска средства). За грантове је специфично то што њихово коришћење не подразумева уступање удела власништва у компанији.

Програми, анализирани у наредном сегменту, садрже одређене заједничке карактеристике. Оне могу будућим али и постојећим стартап тимовима помоћи да увиде који програм им може донети највећу вредност у одређеном тренутку. А заједничке карактеристике су:

• Програм има своју структуру и ограничено време трајања, не краће од 3 недеље,
• Програм се реализује најмање два пута заредом (у две итерације, са две групе различитих стартапа),
• Програм доноси вредност учесницима на неки од следећих начина: само кроз програмске активности (едукативни програм, менторство, доменски консалтинг), само кроз финансирање у виду гранта или комбинацију ова два.

У претходних неколико година настао је већи број програма и то је доказ да екосистем расте великом брзином. Програме ћу анализирати према томе који стартапи могу да учествују у њима, односно у којој се фази налазе у моменту пријаве. У наставку неће бити поменути донатори програма, који су једнако важни, већ само организације које их имплементирају.

---

Програми подршке у Србији, класификовани према фазама развоја стартапа

Фаза идеације и MVP (Minimum Viable Product) је у развоју

Према подацима из Startup скенера, од укупног броја српских стартапа који себе сврставају у ову категорију, у овој фази се тренутно налази 21,9%. У поређењу са претходном годином, тај проценат је био нешто нижи – 13,2%, што демонстрира појаву нових стартап подухвата. Ова фаза обухвата најранији период реализације неког стартапа.

То значи да је у њој тим окупљен око идеје или је пак започет развој MVP-а, али он још увек није спреман за сусрет са првим корисницима. Са становишта реализације програма, ово је најризичнија фаза и управо је то разлог што се на ове програме пријављује велики број тимова, а свега неколицина буде и подржана.

Програми који су фокусирани на ову фазу развоја:

• Raising Starts – програм који реализује Научно-технолошки парк Београд у партнерству са НТП Ниш и НТП Чачак. Подељен је у две фазе: прва се фокусира на интензивне едукације и припрему за demo day, након чега најбољи тимови улазе у другу фазу у којој добијају грант од 20.000 CHF (hardware стартапи) или 15.000 CHF (software). Поред тога добијају менторство и прилике за повезивање у екосистему. Последња група стартапа подржана је 2024. године и није извесно да ли ће програм у овом формату наставити.
• Smart Start – програм Фонда за иновациону делатност покренут 2021. године, намењен стартапима у најранијој фази развоја. Донoси менторство и грант од око 50.000 евра уз обавезно учешће стартапа од 10%. Програм је поједностављен у процедури и све више фокусиран на неформалне тимове.
• StarTech – програм који реализује NALED, подељен у три лота. Lot 1 је намењен најранијој фази и обезбеђује грант од 15.000–25.000 долара уз 10% учешћа стартапа. И за овај програм се очекује да можда неће наставити са реализацијом након 2024.
• D inkubator – програм приватне компаније Delta Holding. Пружа тромесечни циклус едукација, менторства и приступа пословним контактима.
• Launcher – нови програм тима из НТП Ниш. Нуди едукације, менторство и финансијску подршку у укупном износу од 20.000 евра. Учесници су га веома позитивно оценили.

---

Фаза када је развијен MVP, али још увек није на тржишту

У овој фази развоја налази се 22,4% стартапа у Србији. Тимови имају функционалан MVP, али још нису лансирали производ и немају кориснике. Поред већ наведених програма (у које се може ући и у овој фази), постоји један који је искључиво фокусиран на овај ниво:

• Univerzum стартап програм – спроводи га компанија Mozzart у сарадњи са ICT Hub-ом. Намењен је тимовима који имају спреман софтверски MVP и спремају се за излазак на тржиште. Програм нуди усмерене едукације, менторство, разговоре са експертима и награде: 20.000 евра за најбољи стартап и по 5.000 евра за још два.

---

Фаза када је MVP на тржишту и стартап има прве кориснике

У овој фази је највише стартапа у Србији – 35,8%. Кључни фокус је на стицању и задржавању корисника, мерењу тржишне реакције и припреми за раст.

Програми:

• Star Venture програм – реализује га Европска банка за обнову и развој (EBRD). Намењен стартапима са доказаном тракцијом и потенцијалом за брз раст. Програм нуди експерте, менторство, консалтинг и помоћ у изласку на нова тржишта.
• X2.0 – у партнерству ICT Hub, F6S и Zabala innovation. Подржава deep-tech стартапе кроз ваучере од 30.000 евра у пет тематских области. Програм је подржао 8 стартапа из Србије и завршава се у октобру 2025.
• Mini grants (Програм раног развоја) – један од најстаријих програма Фонда за иновациону делатност. Нуди грант од 120.000 евра уз 30% суфинансирања из других извора. Износ је повећан у односу на прошлу годину.
• Katapult акцелератор – такође програм Фонда. Сврстава стартапе у две категорије: “Ideation” (до 2,4 милиона динара) и “Scale up” (до 6 милиона). Посебност је и “коинвестирајући” грант до 36 милиона динара као додатак инвестицијама из других извора.

---

Фаза раста

Ову фазу карактеришу убрзани раст, успостављање система и структура као и отварање нових тржишта на глобалном нивоу. У њој се налази 18,4% стартапа у Србији.

Поред програма који су већ раније поменути (као што су Star Venture, X2.0 и Katapult), у овој фази се јављају још два програма који могу бити релевантни:

• Matching grants (Програм суфинансирања иновација) – Програм Фонда за иновациону делатност намењен је привредним друштвима која већ имају тржишно присуство и желе да ојачају своју позицију. Подразумева значајно финансирање уз обавезно суфинансирање компаније.
• Swiss Entrepreneurship Program (Swiss EP) – мање познат у широј јавности, али веома значајан. Програм доводи искусне међународне експерте који раде директно са стартапима. Подршка је прилагођена потребама сваког појединачног стартапа и може бити од пресудног значаја за раст и излазак на нова тржишта.
• A1 Партнерски програм – велика новина на сцени. Компанија A1 Србија је крајем 2023. покренула овај програм системске подршке стартапима и младим технолошким компанијама. Програм нуди:
  • приступ корисничкој бази A1
  • инфраструктуру и техничку подршку
  • менторство и експертизу
  • повезивање са партнерима широм A1 групе
    Ова иницијатива представља важан корак ка већем укључивању великих компанија у домаћи стартап екосистем.

---

Шта је са осталим стартапима?

Постоји део стартапа који се налази у каснијим фазама – подизање инвестиција (Series A, Series B и даље). За ове фазе не постоје класични програми подршке као у претходним фазама. Углавном се ослањају на приватне инвестиције, venture capital фондове и међународна улагања.

---

Програми са специфичним фокусом

Поред основних програма, постоји и неколико оних који се баве посебним темама:

• подршка стартапима који решавају социјалне проблеме
• фокус на заштиту животне средине
• допринос науци и иновацијама у образовању

Један од новијих је:

• OTP Connect – програм OTP банке, покренут у јесен 2024. Програм има три зоне:
  • R&D зона – истраживање и развој
  • Бизнис зона – пласман иновативних решења
  • Зона подршке – едукације, повезивање
    Тренутно је активан позив за Finsight, отворен до 10. септембра.

---

Шта се променило у односу на прошлу годину?

• Повећан је укупан број програма, као и износи финансијске подршке
• Појавили су се нови програми (Launcher, OTP Connect, A1 партнерство)
• Неки програми су завршили своје последње циклусе у 2024. и није познато да ли ће се наставити
• Велике корпорације играју све активнију улогу и постају важан фактор у развоју екосистема

---

Српски стартап екосистем је у експанзији, посебно у области програма раног развоја. Иако у каснијим фазама постоји мање програма, све активнија улога приватног сектора и пораст инвестиција дају наду за будућност. Подршка стартапима је све организованија, а Србија, у поређењу са земљама у региону, стоји веома добро.

---

Аутор: Филип Илић
Портал: ICT Hub