Примена Design Thinking-а у развоју нових производа за мала предузећа

Зашто производи пропадају и како то спречити?

Најчешћи разлог због којег нови производи или услуге малих предузећа пропадају на тржишту није недостатак маркетиншког буџета или лош квалитет израде. Главни узрок лежи у суровој чињеници да предузетници често креирају производе на основу сопствених претпоставки, жеља и замисли, без стварног разумевања дубинских потреба, проблема и фрустрација својих крајњих корисника. Процес развоја који креће од технологије или идеје, уместо од човека, представља огроман коцкарски ризик за мали бизнис који има ограничене ресурсе. Да би се овај ризик свео на минимум, савремени пословни свет је развио и усвојио високо ефикасну методологију усмерену на човека, под називом Design Thinking.

Шта је заправо Design Thinking?

Иако у свом имену садржи реч „дизајн”, ова методологија нема везе са естетским обликовањем ствари, бојама или изгледом логотипа. Design Thinking је структуриран процес решавања комплексних пословних проблема и креирања иновација, који ставља корисника у сам центар пажње. Овај концепт су популаризовали Станфордски универзитет и чувена глобална иновациона агенција IDEO.

Суштина ове методологије јесте промена перспективе: уместо да размишљате „Шта ми можемо да продамо купцу?”, ви се питате „Са којим се изазовом мој купац суочава у свом животу и како му ми можемо олакшати свакодневицу?”. Процес се састоји од пет логичких и итеративних фаза, које сваки мали бизнис може лако да имплементира без икаквих трошкова.

Пет фаза Design Thinking процеса

Пролазак кроз овај процес омогућава тиму да трансформише апстрактну идеју у проверен и успешан производ на тржишту:

1. Емпатија (Empathize): Први корак је потпуно уживљавање у свет вашег купца. Заборавите на статистике и демографске табеле. Излазите на терен. Разговарајте са својим стварним или потенцијалним корисницима кроз дубинске интервјуе. Посматрајте како користе постојеће производе у вашој ниши, шта их нервира, а шта им измаме осмех. Циљ је открити скривене потребе (customer insights) које купци често не умеју сами да вербализују.
2. Дефинисање проблема (Define): У овој фази прикупљате све информације из фазе емпатије и јасно дефинишете суштински проблем који решавате. Проблем се увек формулише из перспективе корисника, у облику такозване изјаве о проблему (Problem Statement). На пример, уместо „наш циљ је да продамо више софтвера за рачуноводство”, изјава треба да гласи: „мали предузетници губе превише времена на папирологију на крају месеца и осећају стрaх од инспекције”.
3. Генерисање идеја (Ideate): Када имате јасно дефинисан проблем, време је за brainstorming. Окупите свој тим (пожељно је да укључите људе из продаје, подршке и производње). У овој фази квантитет је важнији од квалитета. Све идеје су добродошле и забрањена је било каква критика. Циљ је размишљати изван уобичајених оквира (out of the box) и пронаћи што више дивљих, необичних и креативних решења за дефинисани проблем.
4. Креирање прототипа (Prototype): Ово је експериментална фаза у којој се најбоље идеје претварају у јефтине, физичке или дигиталне верзије производа. За мали бизнис, прототип не мора бити функционалан производ. То може бити цртеж на папиру (wireframe), макета од картона, видео-снимак који објашњава концепт или једноставна презентација. Смисао је имати нешто опипљиво што се може показати купцу.
5. Тестирање (Test): Коначно, враћате се код својих корисника из прве фазе и дајете им прототип у руке. Пажљиво посматрајте њихове реакције без сујете и без покушаја да браните своју идеју. На основу њихових искрених коментара и критике, сазнаћете шта функционише, а шта морате потпуно променити. Овај процес тестирања се понавља све док производ не буде савршено усклађен са потребама тржишта.

Предности за мала предузећа

За мала предузећа, највећа вредност Design Thinking-a јесте драстично смањење финансијског ризика. Уместо да уложите целу уштеђевину у развој производа који нико не жели, ви кроз брзе и јефтине прототипове сазнајете истину у раној фази. Ова метода подстиче тимски дух, разбија унутрашњу монотонију у фирми и гради културу иновација која је неопходна за опстанак на модерном тржишту.

Закључак

Design Thinking у суштини представља демократизацију иновација. Он доказује да за креирање генијалних производа нису потребне милионске лабораторије, већ само искрена емпатија према човеку који ће тај производ користити. Мали бизниси који ову методологију уврсте у своју свакодневну праксу, престају да нагађају шта тржиште жели и почињу да стварају решења која се продају сама од себе јер савршено решавају стварне људске проблеме.